Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja praznik posvećen Prepodobnoj mati Paraskevi, u narodu poznatijoj kao Sveta Petka, kao pomen na dan kada je ova svetiteljka okončala ovozemaljski život.
Sveta Petka je jedna od najpoštovanijih svetiteljki na Balkanu.
Pored radosti, ova velika svetiteljka budi i strahopoštovanje, jer se veruje se da ona od svog upokojenja čini čuda. Kult Svete Petke neguje se vekovima u jugoistočnoj Evropi, a poštuju je i neki nehrišćanski narodi na istoku. Vernici joj se obraćaju molitvom za pomoć i spas od bolesti i drugih životnih nevolja.
Običaji
Sve počinje veče uoči praznika, kada bi nakon obeda vernici trebalo da se prekrste tri puta, a potom domaćin iščitava molitvu posvećenu svetoj Petki.
“Pomozi Bože, Sveta Petko i Sveta Nedeljo, oprosti nas ako smo što pogrešili; pomozi mi i sačuvaj me Bože od tuđe bede neviđene; sačuvaj me od rđavih misli; pomozi sutrašnji danče; daj Bože zdravlje, dobro da spavam, rđavo da ne snim, već smilje i bosilje; daj Bože zdravlje, sreću i napredak i da zdravi i živi dočekamo sutrašnji dan!”, glasi molitva.
Kada se domaćin pomoli, članovi porodice treba da se prekrste, a onda svi odlaze na spavanje.
I tu postoji jedan ritual – da se glava okrene ka istoku, jedna ruka stavi pod glavu, a druga pruži. I uvek se leže na desnu stranu, tako valja. Da san treba da bude miran i da domaćin najviše ište mir, pokazuje i običaj kađenja dečjih soba. Tamjan treba da pomogne da se deca u snu ne bi plašila.
Na selu članovi porodice dobro naćulje uši, da li će se oglasiti “krivac”. A “krivac” je petao koji bi, kojim slučajem, zapevao tokom obeda. Ako se to desi, jedna od žena uzme malo vune, baci je u vatru i tri puta vikne: “Vi ste krivi, mi nismo, na vas bolest, na nas zdravlje!”
Veruje se da ovi petlovi svojim kukurikanjem najavljuju bolest ili nečiju smrt.
Takođe, prema narodnim običajima, danas vernici ne bi trebalo da mese, kuvaju, šiju, peru veš ili rade bilo koji posao u kući kako ne bi navukli gnev svetiteljke i da im tokom godine ne bi trnule ruke.
Mlade devojke treba da beru cveće i njime ukrase svoj dom kako bi u njima cele godine vladala sloga i mir, dok se devojčicama oblače nove haljinice kako bi ih u narednoj godini pratila sreća. Devojke bi trebalo da pojedu parče slavskog kolača i da sačuvaju mrvice, pa će te noći u snu videti svoju sudbinu i budućeg muža.
Prepodobna mati Paraskeva rođena je u Epivatu i, prema zapisima srpskog vladike Nikolaja Velimirovića, poreklom je Srpkinja. Roditelji su joj bili imućni i pobožni, a osim nje, imali su i sina Jevtimija, koji je kasnije postao poznati episkop maditski.
Nakon smrti roditelja, devica Petka, željna podvižništva Hrista radi, otišla je u Carigrad, pa u jordansku pustinju, gde se podvizavala do starosti. Tada joj se javio anđeo Božiji i rekao joj da se vrati u otadžbinu.
U Epivatu je proživela još dve godine u neprestanom postu i molitvi i onda je predala dušu Gospodu. Upokojila se u 11. veku i na njenom grobu počela su se dešavati razna čuda, najčešće izlečenja. Njene čudotvorne mošti prenesene su u Carigrad.
Bugarski car Arsen je mošti svetiteljke 1238. godine prebacio u Trnovo u Bugarskoj, a padom tog područja pod Turke, sultan Selim je njene mošti odneo u Carigrad. Na molbu kneginje Milice, žene srpskog kneza Lazara, mošti svetiteljke prenesene su u Srbiju u Beograd i 125 godina bile su položene u kapeli na Kalemegdanskoj tvrđavi.
Mošti Svete Petke sada su u Rumuniji u Jašiju, gradu koji se smatra velikim svetilištem i mestom hodočašća, ne samo za pravoslavne, već za sve koji veruju u njenu moć isceljenja.
Na ikoni je Sveta mati Paraskeva predstavljena u ženskoj monaškoj odeždi, sa krstom i mirtinom grančicom, simbolom mučeništva.
Sveta Petka je u srpskom narodu veoma poštovana i važi za zaštitnicu žena. Veliki broj lekovitih izvora nosi ime Svete Petke, a jedan od njih, sa čudotvornom i lekovitom vodom nalazi se u Beogradu, na Kalemegdanskoj tvrđavi, mestu gde su njene mošti dugo počivale.
Sveta Petka je zaštitnica i kapele na Kalemegdanu, gde se svake godine, posle liturgije u Crkvi Ružici koja je u neposrednoj blizini, organizuje litija.
Kalemegdanska kapela Svete Petke sagrađena je na izvoru vode za koju se veruje da isceljuje očne bolesti i u njoj se, kao velika svetinja, čuva mali prst svetiteljke.