U predstavi čija radnja se odvija u Čikagu, grupa dece, u želji da se pokaže pred novim nastavnikom, prepiše odgovore na testu, za koje se pokaže da su pogrešni, a samo jedan od njih uradi sve taćno.
Uz dogodovštine iz savremenog života, pominju se i čuvene lićnosti iz srpske istorije.
Jedan od glumaca porucuje na sceni: “U svako doba dana i noći znam koje veštačko jezero je najviše, koje godine se srpska zastava vijorila na Beloj Kući”
Režiser Igor Obradović kaže: Drago mi je da se kroz predstavu provlači srpska istorija, dosta istorijskih srpskih cinjenica koje su oni naučili.”
Autorka predstave Silvija Otašević dodaje: “Da je Nikola Tesla, mislim da je to deci interesantno, kad je bio bolestan, čitao Mark Tvena i da je kasnije i upoznao Mark Tvena.”
Kako vam izgleda što se uopšte odigrava jedna predstava ovde na srpskom jeziku, hiljadama kilometara daleko od rodnog kraja?
To pitamo generalnog konzula Bosne i Hercegovine u Čikagu, Tatjanu Telić.
Ona kaže: “Ja mislim da je to deci i bio najveći izazov. Ipak su to deca koja su većinom rodjena u Americi.”
Katja Telić dodaje: “mala sam mnogo teksta ali na kraju se ispostavilo da je bilo baš lagano i da sam sve naučila.”
Laru Mićović pitamo: “Jesi rodjena ovde ili u Srbiji, ili gde si rodjena?”
Ona kaže: “Ovde u Americi, u Čikagu.”
“Pa kako tako savršeno govoriš srpski?”
“Zato što sam bila u Srbiji.”
Otac Nemanja Tešić, Starešina Hrama kaže: “Veoma sam srećan zbog toga što su ljudi okrenuti ka kulturi i ka nečemu što čuva vrednosti i naš identitet, i naš jezik pre svega.”
Dr. Ljiljana Svjetlica kaže: “Ja mislim da je jedna od dobrih terapija za našu decu da se ohrabre, i što se tiče nastupa i što se tiče generalno srpskog jezika da se oslobode, da ga pričaju.”
Uspeh ove predstave pokazuje da uz dobru volju i želji nije problem da se srpska kultura i jezik održe i ovde u Americi, hiljadama kilometara daleko od Srbije.
About The Author
